Umetnica Kejt O Suliven i njen dečko Mejson Braun odlučili su da od stare kuće na obali jezera naprave svoju kuću iz mašte. Oni su kupili starinsku kuću, nalik onima na farmi, koja se nalazi na samoj obali jezera okružena divnom prirodom, i zahvaljujući sjajnim idejama u potpunosti preuredili njen eksterijer i enterijer. Ova kuća iz mašte produkt je malo talenta, ogromne posvećenosti i bogate imaginacije ovog para.

Cela kuća je oslikana i na sebi ima sve dugine boje. Ona odiše jedinstvenošću i živopisnošću.

Od bašte, preko verande do fasade, kuća izgleda kao da je inspirisana različitim dečijim bajkama.

Unutrašnjost kuće je jednako živopisna, i varira od stilova dalekoistočnih zemalja do nekih dobro znanih priča iz detinjstva.

Nadamo se da će vas neverovatna transformacija iz stare i napuštene u kuću iz mašte nadahnuti da i sami učinite svoj dom jedinstvenim.

Pogledajte i:

Barbi kuća u prirodnoj veličini

Jasna Stanić

The post Kuća iz mašte kao delo umetnika appeared first on Wannabe Magazine.

Istorija fotografije je uzlazna putanja. Danas smo sa svih strana preplavljeni fotografijama. Svaki medij i informacija počivaju na njima, pravimo rimejkove starih fotografija, i po ceo dan pravimo selfije, prateći i poneke bizarne trendove. Čak i putovanja, koja treba da nas napune jedinstvenim doživljajima i novim iskustvima provodimo skriveni iza objektiva, ponekad ni ne doživljavajući prizore pred nama kao realne, već kao delove neke buduće fotografije.

Prošlost je bila drugačija i fotografija nije predstavljala svakodnevicu već najpre novi izum, a potom i način da se u večnosti sačuvaju neki važni istorijski trenuci.

U čast starim danima, kada se fotografija poštovala više nego danas, predstavljamo nekoliko ključnih dela u istoriji nastanka i razvoja fotografije.

“Pogled sa prozora u Le Grasu” smatra se prvom uspešno izrađenom fotografijom, koja je svetlo dana ugledala 1826. ili 1827. godine. Smatra se da je za njenu izradu bilo potrebno osam ili više dana.

Luj Dager, francuski umetnik i pionir fotografije izradio je 1838. godine prvu fotografiju na kojoj se pojavljuju ljudi. Da bi fotografija bila “uhvaćena” foto-aparatu je bilo potrebno oko 10 minuta, i zato se na njoj ne vidi saobraćaj, ali je ipak “uhvaćen” čovek koji je dugo stajao na ulici.

Već 1839. Robert Kornelijus, hemičar i fotograf iz Filadelfije napravio je prvi selfi! Opcija odloženog fotografisanja nije postojala, tako da je u pitanju klasičan selfi, sa sve kamerom u rukama.

Džejms Klerk Maksvel je 1861. napravio prvu fotografiju u boji, a Francuz Luj Artur Dukos du Hauron je napravio prvu fotografiju pejzaža u boji.

Prvi pokretni niz fotografija izašao je na svetlo dana uz pomoć Edvarda Majbridža, 1887. godine.

Već naredne Luj Le Princ kreirao je prvi film.

Fotografije i film su se od svojih prvih dana do danas u mnogome razvili, ali ono što je ostalo isto je strast sa kojom im ljudi pristupaju.

Jasna Stanić

The post Kratka istorija fotografije appeared first on Wannabe Magazine.

Još jedna sanjiva nedelja i samo jedna specijalna karta koja vas vodi na još jedno Instagram putovanje koje ćete dugo pamtiti.

C - Chateau de Gudanes

Adresa Instagram profila: instagram.com/chateaugudanes

Voleće ga: ljubitelji umetnosti, francuske kulture i istorije.

Ove nedelje priča “Nedeljnog leksikona” započinje ovako… Nekada davno, u najlepšim zemljama sveta, nastali su magični zamkovi koje su sagradile najveće istorijske ličnosti. Često smo vas na našim stranicama obradovali pričama o najlepšim dvorcima na svetu, ili pak onim dvorcima koji se moraju posetiti u Španiji. Danas sa vama delim Instagram profil koji na najlepši mogući način predstavlja savršenu destinaciju posvećenu restauraciji jednog velelepnog zamka u Francuskoj. Naime, jedna australijanska porodica, nakon što je kupila srednjovekovni zamak, odlučila je da svaki trenutak restauracije objavi na Instagramu, i na zvaničnom sajtu.

Karin i Kreg, bračni par iz Australije, su stari francuski zamak kupili 2013. godine. Oduvek su bili privučeni francuskom kulturom i želeli su da život započnu u mestu koje odiše istorijom. Imovina je na tržištu bila četiri godine, neki podaci svedoče o tome da ju je jedno vreme posedovao strani sindikat koji je želeo da ovaj zamak pretvori u 17 stanova i da ih potom izdaje. Tada se umešala francuska vlada i blokirala ovaj projekat. Vremenom je zapuštenost objekta je bila sve veća i veća, i niko nije poželeo da nešto uradi sa ovim zamkom, a kamoli da ga kupi dok se za to nisu zainteresovali Karin i Kreg. Kako i sami priznaju bilo je trenutaka kada su oklevali i kada su se preispitivali ali nisu odustali od svog cilja.

Postojanje ovog zamka datira još pre 1580. godine. Ratovi kao i revolucija ostavili su tragove na ovom zamku. Evidentno je da zamak odiše neviđenim istorijskim blagom. Da li biste voleli da posedujete jedan ovakav zamak? Uživajte u fotografijama koje slede.

Prethodne tekstove iz ove rubrike pogledajte ovde. 

Do sledećeg bookmarka – bookmark this page! 

Jovana Katić

The post Nedeljni Instagram leksikon: “Chateau de Gudanes” appeared first on Wannabe Magazine.

Danas je u Beogradu, u osamdeset četvrtoj godini života, preminuo Jovan Ćirilov, dugogodišnji upravnik “Jugoslovenskog dramskog pozorišta”, osnivač i umetnički direktor festivala “Bitef”, dramatrug “Ateljea 212″, erudita, poliglota, leksikograf, hroničar društva i teatra, modernista u stalnom ratu s konvencijama – jedna od najvećih ličnosti srpske, jugoslovenski i evropske kulture.

Jovan Ćirilov rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955.

Član “Jugoslovenskog dramskog pozorišta” postao je 1955, najpre kao asistent režije, dramaturg, pa umetnički direktor, a od 1985. upravnik JDP-a. Bio je umetnički direktor-selektor Bitefa od osnivanja 1967, kada je postao i dramaturg “Ateljea 212″ (do 1985).

Kao selektor “Bitefa” proputovao je mnoge zemlje, bio izuzetan poznavalac svetskog teatra i u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje (Bruk, Bergman, Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Ronkoni, Nurija Espert, Ljubimov, Dodin, Living teatar), od kojih su mnogi svoju svetsku slavu počeli sticati u Beogradu.

Tokom četrnaest upravničkih sezona u JDP-u, podigao je ovu kuću ponovo na visoki svetski nivo, negujući domaće dramsko stvaralaštvo i postavljajući na repertoar velika svetska dela s naglaskom na ona koja su dotad bila nepoznata beogradskoj sceni.

Jovan Ćirilov bio je pozorišni esejist i kritičar. Pisao je za “Student”, “Politiku” (od 1956), “Blic” (od 1999), “NIN”, “Ludus”, “Delo” i mnoge druge časopise i listove. U novinama je pokretao svoje rubrike (Pozorištarije, Reč nedelje, Moji savremenici, Dnevnici). Bavio se leksikografskim radom i sastavio je nekoliko rečnika. Objavio je roman Neko vreme u Salcburgu (1980), dve zbirke poezije (Putovanje po gramatici i Uzaludna putovanja) i nekoliko filmskih scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra.

Ćirilov je preveo mnoga dela dramske književnosti koja su potom izvedena na scenu.

Jovan Ćirilov dobio je dve Sterijine nagrade, za kritiku i za životno delo, Oktobarsku nagradu grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagradu “Joakim Vujić“ za doprinos srpskom pozorištu, a Francuska ga je odlikovala ordenom Viteza umetnosti i književnosti.

Dve sezone bio je i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žiriju za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, Italija.

Predsedavao je nacionalnom komisijom za UNESCO (od 2001).

The post Preminuo Jovan Ćirilov appeared first on Wannabe Magazine.

Univerzitet Metropolitan je uspešno realizovao takmičenje za učenike srednjih škola koji su pokazali svoja najkreativnija idejna rešenja iz oblasti dizajna.

Univerzitet Metropolitan i Sistem:i Solution Expert odabrali su pobednike takmičenja ZAGRIZI koje se održalo 15. novembra 2014. godine. Pobednici takmičenja su učenici Tehničke škole „15. Maj“ iz Prokuplja. Članovi pobedničkog tima su: Katarina Jovanović, Aleksandar Stevanović, Jovan Mladenović, Antonio Janković, svi učenici III razreda. Idejom „Zagrizi svoje snove“ na zadatu temu takmičenja Zagrizi za budućnost, osvojili su I mesto i nagradu Univerziteta Metropolitan, vaučer od 1000€ za četvorogodišnje osnovne akademske studije, kao i nagradu partenra takmičenja kompanije Sistem:i Apple Solution Expert, iPad mini WiFI 32 GB silver i 10% popusta na svu opremu pomenute kompanije.

Drugo mesto osvojili su učenici Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“: Dušan Dimić, Mario Damnjanović, Andrija Radivojević, Aleksandar Stojov, učenici III razreda, koji su osvojili iPod Shuffle 2GB i 10% popusta na svu opremu kompanije Sistem:i Apple Solution Expert.
Učenik I razreda Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ iz Beograda, Nikola Krstić osvojio je vaučer od 10% popusta na sve artikle kompanije Sistem:i Apple Solution Expert.

Pored glavnih nagrada, dodelili smo utešnu nagradu timu koji je imao najbolje kreativno rešenje i tim koji je imao najbolju ideju na zadatu temu. Učenice IV razreda Grafičke škole iz Beograda, Jovana Milovanović, Tamara Stajić, Milica Ćeriman i Anja Rusiti, osvojile su IV mesto za kreativno rešenje i ostvarile popust od 20% na školarinu za četvorogodišnje osnovne akademske studije Univerziteta Metropolitan, kao i vaučer od 5% popusta prilikom kupovine nekog od proizvoda kompanije Sistem:i Apple Solution Expert. Za peto osvojeno mesto dodeljena je nagrada od strane kompanije Sistem:i Apple Solution Expert, vaučer od 5% popusta na sve artikle. Ovu poziciju zauzele su učenice IV razreda Karlovačke gimnazije, Dalija Žigić i Sanja Rajić, zajedno sa učenikom IV razerda Tehničke škole „23. Maj“ iz Pančeva, Nikolom Nikolićem i Lazarom Simonovićem, učenikom III razreda iz Sedme beogradske gimnazije.

Za osveženje tokom takmičenja pobrinuo se generalni sponzor Knjaz Miloš podelivši svoj proizvod.

Komisija koja je pregledala sve radove i koja je donosila odluke o pobednicima, bila je sačinjena od tri člana i to su bili: Izvršni direktor kompanije Sistem:i Apple Solution Expert – Ivan Stepanović, profesor Fakulteta digitalnih umetnosti i direktor dizjan studija Univerziteta Metropolitan – Aleksandar Čelar i profesor studijskog programa Dizajna interaktivnih medija, Mr. Rastrko Kukić.

Prisutnima se obratio i dekan Fakulteta digitalnih umetnosti, vanredni profesor dr. Nenad Perić, koji je govorio o bitnim činjenicama digitalnih umetnosti, ali i studiranju na Univerzitetu Metropolitan.
Željno smo iščekivali odluku komisije i proglašenje pobednika. Nakon proglašenja, svi su iskreno podržali odluku komisije i čestitali pobednicima takmičenja ZAGRIZI.

Ovim želimo zvanično da čestitamo svim učesnicima takmičenja na originalnim i kreativnim idejama, lepom druženju i postignutim uspesima.

The post Održano takmičenje iz dizajna “Zagrizi” appeared first on Wannabe Magazine.

Muzej savremene umetnosti u Beogradu poziva vas na tematsko vođenje kroz izložbu „50 umetnika iz zbirki Muzeja savremene umetnosti – Jugoslovenska umetnost od 1951. do 1989.“ u subotu, 22. novembra u 12 časova u Kući legata (Kneza Mihaila 46). Vođenje pod nazivom „Dva pogleda: Ivan Tabaković i Leonid Šejka“ održaće kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Žaklina Ratković.

Ivan Tabaković i Leonid Šejka, svako na svoj način, svojim delom su doneli značajne promene u umetnost ovih prostora druge polovine 20. veka.

Ivan Tabaković (1898-1977), јеdаn оd prоtаgоnistа grupе „Zеmlја“, kао i grupа „Dvаnаеstоricа“ i „Šеstоricа“, svојim bоgаtim i slоžеnim umetničkim оpusоm i tеоriјskim stаvоvimа predstavlja izuzеtnu pојаvu u nаšој umеtničkој prаksi. Pоslе tеmеlјnih prоmеnа pоеtikе 1954. gоdinе, Таbаkоvić rаdikаlizuје svоје stаvоvе u smislu prеvаzilаžеnjа slikаrstvа kао isklјučivо еstеtskе prеdstаvе, rеdеfiniše оsnоvne еlеmеnte slikarstva i pоvеzuje ih sа nаučnim sаznаnjimа.

Leonid Šejka (1932-1970) u pеriоdu pre osnivanja grupe „Mediala“ istražuje amorfne strukture, realizuje аsаmblаžе, ostvaruje аkciје prоglаšаvаnjа i svojim delovanjem аnticipirа nеоdаdu. Kasnije, tеоriјskа plаtfоrmа koju je оbrаzlоžio u „Тrаktаtu о slikаrstvu“ dоvеšćе gа dо pојmа intеgrаlnе slikе, štо је pоdrаzumеvаlо nеоphоdnоst drugаčiјеg tumаčеnjа vrеmеnа, prеispitivаnjа istоriје i stvаrаnjа nоvе slikе, a idејe sakupljanja i klаsifikаciје dоvоdе gа dо ciklusа slika Đubrišta i Skladišta, s karakterističnim umnožavanjem predmeta.

Na izložbi „50 umetnika iz zbirki Muzeja savremene umetnosti – Jugoslovenska umetnost od 1951. do 1989.“ predstavljena su reprezentativna dela umetnika epohe socijalističke Jugoslavije koji su svojom aktivnošću pomerali i menjali jezičke paradigme određenih perioda.

Nadovezujući se na prethodnu izložbu, „100 dela iz zbirki MSUB. Jugoslovenska umetnost od 1900. do 1945.” predstavljenu tokom aprila i maja 2014. godine, ovom izložbom se zaokružuje simbolički gest prema publici i kulturnoj javnosti da posle toliko godina ponovo bude u prilici da pogleda reprezentativni izbor dela umetnika zastupljenih u zbirkama Muzeja.

Autor koncepcije i postavke je Zoran Erić, a kustosi su Svetlana Mitić i Mišela Blanuša. Izložba je praćena bogatim programom u vidu tematskih vođenja kustosa Muzeja savremene umetnosti svake subote i susreta s umetnicima koji se organizuju sredom. Izložba je otvorena za publiku od 16. oktobra do 7. decembra 2014. svakim danom od 12 do 20 časova, osim ponedeljkom. Ulaz je slobodan.

The post Jugoslovenska umetnost u Muzeju savremene umetnosti appeared first on Wannabe Magazine.

Odluka da napravite tetovažu jedna je od onih odluka koja će vas pratiti kroz ceo život. Zbog toga je od velikog značaja dobro promisliti pre upuštanja u avanturu tetoviranja. Tetovaže mogu služiti kao način za izražavanje stava, ispoljavanje emocija ili samo estetski.

Veliki broj ljudi ih stavlja bez prethodnog dubokog promišljanja, vodeći se aktuelnim trendovima ili se ugledajući na poznate ličnosti koje se jako često krase ovim trajnim crtežima na telu.

Predstavljamo vam trodimenzionalne tetovaže koje se svojom posebnošću graniče sa umetnošću.

Od bizarnih do lepih, ove tetovaže predstavljaju smelost njenih nosilaca da svoje telo pretvore u umetničko platno i da na njemu, promišljeno ili ne, nose ovu neobičnu umetnost celog života.

Pogledajte i:

Promašaj nad promašajima: Najgore tetovaže

Jasna Stanić

The post Tetovaže koje se graniče sa umetnošću appeared first on Wannabe Magazine.

Statue koje krase neke od turistički najatraktivnijih gradova sveta često predstavljaju glavne lokacije turističkih hodočašća. One su često velelepne ili predstavljaju neke od najznačajnijih ličnosti iz istorije zemalja u kojima se nalaze.

Ipak, neki gradovi sveta mogu se pohvaliti i izuzetno bizarnim statuama, čija prava svrha i nije previše razumljiva.

Predstavljamo vam neke od najbizarnijih statua sveta.

Ostavljamo vam da sami procenite šta radi gospodin na ovoj filipinskoj statui.

Klovnu iz Mekdonaldsa se ne piše dobro u Italiji.

Ako se zaštitite kišobranom, sasvim je bezbedno da jašete krokodila, poručuju nam deca sa kalifornijske statue.

A kada vam dosadi jahanje krokodila, viljušku u ruke i popnite se na petla. Ako može čovek na kubanskoj statui, možete i vi.

Supermen u Nemačkoj nije uspeo da se kao mačka dočeka na noge, i to ga je koštalo glave.

Nikako ne uspevamo da dokučimo zašto se norveški gospodin razbacuje bebama, ali nam to nikako ne deluje humano.

U Pragu su vam omogućili da progurate glavu kroz mesta na kojima glavi nije mesto.

U istom gradu se umetnik i na zanimljiv način našalio sa odnosom dva gospodina, koji predstavljaju Prag i Brno prema ostatku zemlje, koja se nalazi u lokvi ispod njih.

Ova statua poručuje da se deci ne piše dobro u Švajcarskoj.

Po Vašingtonu šetaju žene-ribe u roze patikama.

Kolikogod suludo delovale, priznajemo da ove statue čine svet zanimljivijim mestom.

Jasna Stanić

The post Najbizarnije statue na svetu appeared first on Wannabe Magazine.

Nakon velikog uspeha Beogradske nedelje dizajna, održane početkom oktobra, Srbija je dobila priliku da se po prvi put predstavi u Majamiju, na još jednoj svetskoj manifestaciji Art Week Miami 2014, od 2. do 7. decembra. Jovan Jelovac, osnivač Beogradske nedelje dizajna, biće moderator razgovora između marketing direktora kompanije Laufen Marka Viardota i švajcarskog dizajnera Toma Strale, koje je beogradska publika imala priliku da posluša u oktobru.

Design Talk, čija je tema Materijalizovana inteligencija, a učesnici Tom Strala, Mark Viardot i Jovan Jelovac održavaće se 3. decembra u okviru programa Design Escape. Domaćini ovog razgovora su Miami Ironside, kompanija Laufen i Muzej savremene umetnosti severnog Majamija.

Osam dana umetničkih izložbi, izložbenog prostora Fiata 500 salona Rona Arada za italijansku kompaniju Moroso, panel diskusija i nastupa, koji su deo programa Design Escape na Miami Ironside, predstavljaju kreativni beg i sastajalište za druženje i razmenu mišljenja umetnicima i dizajnerima, a Srbiji i priliku da se još jednom predstavi svetu.

The post Srpski dizajneri u Majamiju appeared first on Wannabe Magazine.

Dalida Grmuša, rođena je 1989. godine u Sremskoj Mitrovici. Student je Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, odsek za klavir, u klasi prof. Nenada Radića. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima kao najdraže izdvaja Lauret trećeg EPTA pijanističkog takmičenja posvećenog delima Fridrika Šopena, prva nagrada na Takmičenju “Josip Slavenski”, prva nagrada na Takmičenju mladih pijanista u Nišu, prva nagrada na Republičkom takmičenju klavirskih dua, druga nagrada na Takmičenju “A. Skrajabin” u Parizu, druga nagrada na Takmičenju u Goriciji. Učestvovala je u muzičkim projektima “Čajkovski – Godišnja doba” snimljen za Školski program RTS-a, “Večeri S. Rahmanjinova” u SANU, KCB-u, paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, Veče savremene srpske muzike u Kulturnom centru u Parizu, Mariboru, Ljubljani i mnogim gradovima Srbije, “Koncert za puno ruku” u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Takođe piše i svoju muziku koju je predstavila publici koncertima koji su bili improvizacionog karaktera: KC Ruma, SKC Beograd, Akademija 28 Beograd… Svoje kompozicije svira i na Smotri srpskih kompozitora na Ubu, “Natre” za dva klavira i “Klavirska jesen” za četiri ruke sa pijanistkinjom Nedom Aleksić i kao “Laureati nastupaju” na završnom koncertu u Kultrunom centru Beograda.

Na programu će biti izvedena dela: Debisija, Hasea, Dimitrijevića, Žolivea, Dancija, Mocarta i Bornea. Ulaz slobodan.

The post Koncerti “Ogledala moje duše” i “Svet Flaute” appeared first on Wannabe Magazine.

Kada pomislimo na 16. vek, teško da ćemo ga ikako u svojoj svesti povezati sa modom. Ipak, ovaj vek je bio period kada je začeto nešto veoma važno za modu: Modna ilustracija.

Sama moda je nastala pod uticajem osvajanja novih kontinenata i susreta različitih kultura. Modna ilustracija iz ovog perioda najbolje izražava fascinaciju različitošću kostima koje nose pripadnici drugačijih naroda. Frančesko Večelio, renesansni italijanski slikar je na gravurama u drvetu bio jedan od prvih modnih ilustratora koji su beležili upravo različite modele kostima.

Istorija modne ilustracije nastavlja se i u 17. veku, rukama jednog velikog čoveka. Bio je to Vaclav Holar, prvi pravi modni ilustrator. On je bio češki bakrorezac, koji je, kada je u njegov život ušao jedan engleski grof, u ulozi njegovog mecene i uveo ga u krugove visokog društva, počeo da i svojim bakropisima izražava fascinaciju odećom i modom.

On je sa velikom strašću urezivao različite modne komade koje su nosila gospoda iz tadašnjeg visokog društva. Njegove ilustracije verno prikazuju različitosti tekstura, materijala i printova.

Njegovom oštrom oku i ruci nikada nije promicao nijedan detalj, i on je ubrzo postao svojevrsni modni istoričar, koji je beležio kako izgleda svakodnevni život Engleske 17. veka. Njegova fascinacija proširila se i na druge ljude, pa su se postepeno pojavljivali i novi modni ilustratori, a njegove radove objavljivali su tadašnji magazini, tako da je zahvaljujući njemu stvorena i preteča modnom magazinu.

Pored radova vezanih za modu, on se bavio i arhitekturom.

Odajemo počast Vaclavu Holaru, čoveku koji je živeo ispred svog vremena i koji je shvatao modu kao značajan kulturološki fenomen. umetnost i veliko nadahnuće.

Ne propustite:

Modna ilustracija: Žanet Getrost
Modna ilustracija: Jacqueline Bissett
Modna vintage ilustracija

Jasna Stanić

The post Vaclav Holar: Otac modne ilustracije appeared first on Wannabe Magazine.

Kada se prisećate stvari koje ste voleli kao mali, sigurno se sećate i “duvbalončića”. Mehurići od pene koje ste duvali su još jedan oblik magije i lepote svakodnevnog života, koji ni kao odrasle ne prestaje da nas fascinira.

Ovi kratkotrajni i nepostojani oblici formiraju se u formi najsavršenijih lopti koje možemo da vidimo u prirodi, i gotovo nestvarno polako lebde u vazduhu, dok se ne rasprsnu.

Obradovaćemo vas činjenicom da je osmišljen novi, neodoljiv vid zabave sa ovim mehurićima. Ako ste kao mali voleli da pravite Sneška Belića, poludećete za novim, kreativnim načinom poigravanja sa mehurićima na niskim temperaturama.

Umetnica i fotografkinja, Angela Keli, napravila je niz predivnih fotografija dosetivši se da u polarnom pojasu duva balončiće od pene. Umesto da nestanu, oni su se na temperaturama ispod nule smrzavali i pretvarali u predivne ledene lopte. Za koji mesec, vi više nećete morati da putujete u polarne predele, već možete i sami iskoristiti nisku temperaturu da se poigrate sa ovim svakodnevnim čudom.

Do tada, uživajte u Angelinim radovima.

Čim ugledate da ledeni ukrasi vise na vašim prozorima, pravo je vreme da uvedete ovu zimsku umetnost sa mehirićima pene u svoj život!

Ne propustite:

Grafiti od mahovine

Neverovatni crteži napravljeni od rolni papira

Jasna Stanić

The post Mehurići od pene kao zimska umetnost appeared first on Wannabe Magazine.

Žene su sve opsednutije svojim izgledom, i nedostižnim idealima lepote koje im nameću manekenke, poznate ličnosti, fotografije i snimci sa nerealistično uređenim licima i telima drugih žena.

Žensko telo potisnuto je samo za intimu pojedinaca, a u javnosti postaje sve otkrivenije, a ipak više tabuizirano no ikad.

Realan izgled ženskog tela ne možemo da vidimo u javnosti, a u skladu sa tim ga svaka žena sve više doživljava kao nešto što treba da krije, menja i čega treba da se stidi.

Kako bi pokazale da telo prosečne žene nije razlog za sramotu, već da ono simbolizuje dar od prirode i da je lepo baš zbog svoje različitosti, tri žene iz Litvanije odlučile su da fotografijama podstaknu žene da se ponose svojim telom. Fotografkinja Neringa Rekašite, novinarka Beata Tiškevič i specijalistkinja za komunikacije, Modesta Kairite, napravile su niz fotografija koje predstavljaju realistične prikaze žena koje se gledaju u ogledalo i smeše se svom odrazu.

Osamehnite se i vi, zavolite svoje telo i ponosno ga nosite, bez težnje da izgledate kao neko drugi.

Ne propustite:

Devolucija ženskog tela
Ua, Fotošop! Ovako izgleda telo jedne majke

Jasna Stanić

The post Umetnost koja će vas navesti da zavolite svoje telo appeared first on Wannabe Magazine.

Uživajući jednu od najistaknutijih pozicija među evropskim manifestacijama umetničke igre, Beogradski festival igre, i u okviru svog dvanaestog izdanja, od 23. marta do 9. aprila, predstavlja publici atraktivan izbor novih naslova sa svetske scene.

Zahvaljujući ovom festivalu, Beograd je postao važno mesto u biografiji baletskih umetnika, grad u kome se svakog aprila predstavljaju i prepliću novi i kultni plesni komadi, u koji rado dolaze velike baletske zvezde i mladi umetnici koje je svetska kritika već najavila.

Značaj manifestacije na svetskoj mapi, ogleda se u aktuelnosti programa, produkcijama koje se u istovremeno izvode u velikim svetskim metropolama, odnosno događajima koji su premijernog karaktera za širi region. Otkrivajući savremenu umetničku igru u Srbiji, i to kroz njene najatraktivnije domete, Beogradski festival igre je brzo pridobio brojnu publiku. Do sada je izvedeno blizu 200 vrhunskih postavki najvažnijih koreografa našeg vremena, dok svaku ediciju u proseku prati preko 18.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva.

Visoki standardi programa i uvođenje nove plesne i pozorišne estetike, podjednako unapređuju očekivanja publike i izazov kreiranja sadržaja. Festival je pružio nemerljivu podršku domaćim profesionalnim igračima, pedagozima, koreografima i mladim ljudima iz svih umetničkih oblasti, koji su bili dovoljno hrabri u sagledavanju novih mogućnosti i spremni za izazove. Pokretanje lokalne plesne scene rezultiralo je osnivanjem novih kompanija, privatnih škola, studija i časopisa, uključivanjem inostranih koreografa koje je festival predstavio, u domaće produkcije, ali i odlaskom naših igrača u svet.

Ballet Basel

Beogradski festival igre se razvijao zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije, Skupštine grada Beograda, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica. Značajno ulaganje u afirmaciju umetničke igre i realizaciju dela programa u gradovima Vojvodine, podržavaju Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine, i gradovi Novi Sad, Vršac, Pančevo…

Gotovo na samom početku, Festival je osvojio nagradu Fonda Jelena Šantić, a UNESCO ga je proglasio vodećim plesnim projektom u regionu Jugoistočne Evrope (2006), nakon čega je usledio prijem u Svetsku plesnu alijansu. Godine 2011., festival je realizovan pod pokroviteljstvom Predsednika Republike, i dobio priznanje „Zvezda Beograda“ od strane Agencije za Evropske integracije. Nemački časopis BalletTanz, označio je 2012. godine Beogradski festival igre kao “najreprezentativniju plesnu manifestaciju starog kontinenta” i “plesnog trendsetera”. Godine 2013., predstavljena je monografija “Decadance – 10. godina Beogradskog festivala igre”, u izdanju Službenog glasnika, a deseta, jedanaesta i dvanaesta edicija festivala se održavaju pod pokroviteljstvom i u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji.

Kao generalni pokrovitelj Beogradskog festivala igre, Vip mobile je uveo prepoznatljiv model ulaganja velikih kompanija u srpsku kulturu, dok zajednički kreiran slogan „Komunikacija u pokretu“, najbolje oslikava snagu osmogodišnje saradnje. Kroz različite projekte, među kojima su najznačajniji nagrada „Vip poziva“, nagrada „Vip iskorak “ i projekat za najmlađe „Vip talenti”, Vip doprinosi razvoju umetničke igre u Srbiji.
Dugogodišnju naklonost i važnu podršku festivalskom programu pruža Societe Generale banka, koja je i ove godine glavni sponzor, u kategoriji državnih i gradskih institucija. Kroz pokroviteljstvo Festivala, Societe Generale banka nastavlja svoje zalaganje kako bi se vrhunski umetnički programi učinili dostupnim domaćoj publici.

Ponosni smo na podršku brenda Nivea, koga odlikuje kvalitet, poverenje potrošača, duga tradicija i ulaganje u proverene vrednosti. Tradicionalni prijatelji festivala su Fondacija Hemofarm, DDOR Novi Sad, kompanije Bambi, Nestlé Adriatic, Heineken, Doncafé, Roche, Grand Casino Beograd, Henkel Srbija, hotel Hyatt Regency Beograd, saobraćajno preduzeće Lasta, i drugi.

Sadler’s Wells

23. mart |Srpsko narodno pozoriste, Novi Sad
25. mart u 20h | Sava Centar Svečano otvaranje Festivala u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Centru Sava, predstavlja londonski Sadlers Vels, sa produkcijom „m¡longa“, čiju koreografiju potpisuje Sidi Larbi Šerkauji. Duboko ukorenjen u argentinskoj kulturi, tango oduševljava i privlači ljude svojom senzualnošću, snagom i lepotom. Koreograf koji je u svetu priznat po inovativnim i od kritike visoko cenjenim produkcijama, ovom prilikom sarađuje sa izuzetnim argentinskim igračima i muzičarima, stvarajući predstavu koja provlači njegov osobeni rukopis kroz tango. Ideja milonge služi kao vodilja, a istraživanje otkriva neponovljive čari plesnih večeri u intimnim barovima Buenos Ajresa. Britanski Dejli Telegraf navodi da je “m¡longa neponovljiva i prelepa predstava”.

26. mart u 20h| Pozorište Atelje 212 Izraelska Kompanija Inbal Pinto, nastupa po drugi put na Beogradskom festivalu igre, i to sa svojom kultnom produkcijom “Ostriga”. Kombinujući kvalitete iz snova kakve srećemo kod Felinija i oštar intelekt karakterističan za Pinu Bauš, Inbal Pinto i Avšalom Polak stvaraju fantastični svet cirkusa sazdan od lutajućih uličnih akrobata, čudno lepih kreatura i neverovatne igre u izvođenju 12 umetnika. Inspirisan drevnom pričom o dečjem prijateljstvu, ovo je komad koji zamagljuje granice između sna i jave. Nestvarni kostimi, zadivljujuća scenografija i magični pozorišni efekti, jednostavno oduzimaju dah.

28. mart u 20h| Sava Centar

27. mart u 20h| Beogradsko dramsko pozorište Ženevsku Kompaniju 7273 osnovali su koreografi Nikolas Kantijon i Lorens Jadi. Njihov stil je utemeljen na inspiraciji i istraživanjima hipnotišuće igre i muzike dalekog orjenta. „Tarab” je naziv predstave, odnosno ključni koncept arapske kulture, osećajnost nastala sinergijom muzike, poezije i duhovnosti. Nešto kao gruv u fanku, sving u džezu, duende u flamenku… Cilj umetničkog pristupa jeste da stvori plesni jezik koji uvodi gledaoce u posebnu atmosferu ispunjenu krivinama i plutajućim veznicima karakterističnim za arapsku kaligrafiju. Po francuskom magazinu Le Temps, ovaj komad je “čist trenutak plesne ekstaze”.

26. mart, 20h| Narodno pozorište, Vršac Balet Visbaden dolazi po prvi put u Srbiju, sa programom koji potpisuju dva koreografa, i koji će svoju međunarodnu premijeru imati upravo na Beogradskom festivalu igre. Američki plesni stvaralac Ričard Sigal, se po prvi put predstavlja našoj publici sa komadom “Pesme” na muziku kultnih savremenih kompozitora elektronske muzike, i sa posve futurističkom tehnikom umetničke igre i pozorišne rasvete. Drugi deo večeri, rezervisan je za postavku “Levo Desno Levo Desno”, najpopularnijeg evropskog koreografa i reditelja, miljenika beogradske publike, Aleksandera Ekmana.

29. mart, 20h| Pozorište na Terazijama
30. mart, 20h| Srpsko narodno pozorište, Novi Sad Osnovana pre 40 godina u cilju predstavljanja duhovite strane tradicionalnog baleta kroz parodiju i zamenu uloga među polovima, trupa Balet Trokadero od Monte Karla najpre je nastupala u najkasnjim predstavama off Brodveja. Nakon važnih kritika u Njujork Tajmsu, zahvaljujući spoju dobrog poznavanja repertoara, komičnih situacija na sceni, i zapanjujućom tehnikom muškaraca na vrhovima prstiju, poneli su status pozorišnog fenomena. Profesionalni muški igrači izvode niz baletskih naslova, negujući poseban manir u predstavljanju “gvozdenog” ruskog stila. Komedija se postiže preuveličavanjem slabosti i nezgoda, ili podvlačenjem bajkovite banalnosti ozbiljne igre. Činjenica da krupna tela delikatno balansiraju na prstima, kao labudovi, vazdušasti duhovi, vodene vile, romantične princeze, očajne viktorijanske dame – prikazuje fantastičan duh igre kao umetničke forme, ne rugajući se, već oduševljavajući podjednako najiskusniju i početničku publiku. U naš region stižu po prvi put, na Beogradski festival igre.

Les Ballets Trockadero de Monte Carlo

31. mart, 20h| Beogradsko dramsko pozorište U pejzažu pustoši i razaranja, tri lika se upuštaju u avanturu koja će im promeniti živote. Plesni komad čudnog naslova – “Memoari jedne buve”, je jedinstveni pas de trois postavljen na muziku Čajkovskog. Koda iz “Labudovog jezera” je dekonstruisana, a zatim prekinuta ehom iz prošlosti i signalima koji upućuju na pustoš i beznađe. Sol Piko dobro vlada klasičnim baletom, savremenom igrom i flamenkom, i koristi sve ove forme u kreiranju posebnog koreografskog stila, zapanjujućih vizuelnih prikaza, i neverovatnih situacija koje odišu crnim humorom. Ovo je predstava koja pruža svež i frenetičan, posve lični doživljaj vezan za najveći izazov koji je zadesilo Evropu od Drugog svetskog rata. Zvezda u Španiji, Sol Piko tokom poslednjih sezona niže uspehe na svetskim festivalima. Ovo je prvo gostovanje njene trupe u Srbiji.

1. april, 20h| Pozorište na Terazijama Kada se nakon nastupa na prethodnom festivalu rasuo nezaustavljiv aplauz nakon prvog nastupa sicilijanske trupe Zappala Danza u Beogradu, publika je poželala da vidi još nešto sa repertoara ove kompanije. Na zahtev svih onih koji su bili u sali ili ostali ispred zbog ogromnog interesovanja, koreograf Roberto Zappala se vraća sa jednim posve drugačijim ostvarenjem. “Antitela” su naučnički deo projekta Virus Juga, u stilu fotografskog negativa. Koreografija je utemeljena na ideji posmatranja virusa pod mikroskopom, i razvija se grčevito, ali pedantno, kroz pokret igrača koji teži progresivnom, razarajućem, i prenosivom ophođenju…

Jiri Kylian Productions

2. i 3. april, 20h| Sava Centar (scena) Da je samo predstava “Istočna senka”, nakon Tokija i Monte Karla, stigla na 12. Beogradski festival igre, bilo bi dovoljno da se u svetu govori o Beogradu. Radi se o najnovijem projektu Jiržija Kilijana, zbog koga će ovaj po mnogima najznačajniji svetski koreograf, doći po prvi put u Srbiju. Kilijanove koreografije smo gledali u izvođenju neponovljivog Holandskog plesnog teatra, trupe koju je godinama predvodio, dok njegovi novi komadi nastaju danas pod firmom Kilijanove produkcije. Ovaj novi plesni poduhvat, podario je umetnicima sa iskustvom, a inspiraciju pronašao u tekstovima Samjuela Beketa. O delu koje ćemo gledati sa scene Centra Sava (kapacitet svega 200 mesta), Kilijan kaže “postoji mnogo stvari koje možete naučiti u životu, ali ne i iskustvo. Iskustvo se mora živeti i proživeti. I trebalo bi živiti što intenzivnije, kako bi imali nešto čega ćete se sećati i što ćete deliti kada ostarite.”

4. april, 20h| Beogradsko dramsko pozorište zero visibilty corp. je jedna od vodećih norveških plesnih kompanija, sa velikim uspehom predstavljena na međunarodnoj plesnoj sceni. Prvo igranje u Beogradu, ujedno je i prilika da upoznamo Inu Kristel Johansen, koreografkinju koja je već osvojila mnoge nagrade, ali i publiku prestižnog Foruma u Monaku. Trupa dolazi sa najnovijim komadom “Gost”, odmah nakon premijere u Oslu. Norveški mediji su najavili “moćan pokret kroz prostor, uz kamernu, intimnu i tajanstvenu muziku… Hipnotišuću strukturu i ritmičnu mantru….”

4. april, 20h| Kulturni centar, Pančevo
5. april, 20h| Beogradsko dramsko pozorište Bivši igrač Akrama Kana, Slovak Anton Laki, odavno se bavi koreografijom, a nedavno je pokrenuo i svoju kompaniju u Briselu, sa kojom je za kratko vreme uspeo da se predstavi evropskoj publici i osvoji značajne nagrade. Čini se da je upravo predstava “Pazi na raskorak”, jedan od najtraženijih naslova poznatih festivala. Pet igrača na sceni stvaraju likove iz crtanog filma. Karaktere je teško prepoznati jer se ne dolaze iz poznatih “crtaća”. Njihov život se odvija kroz svojeručno napisana poglavlja, u prostoru maštovito izmišljene zemlje. Uvrnuta priča nudi kretanje po liniji nesavršenosti, i vodi u avanturu koja se otkriva usput. Kritičari su složni da je ovaj komad “garantovani favorit”.

6. april, 20h| Pozorište na Terazijama Poznati koreograf Murad Merzuki, stiže pred beogradsku publiku po prvi put, sa komadom koji govori o sličnosti umetničke igre i borilačkih veština. Predstava “Boks, Boks”, prikazjuje sve aspekte borbe koji imaju svoj ekvivalent u koreografiji: ring i scena, udarac gonga i podizanje zavese, sudije i kritika orlovskih očiju… Poput borilačkih veština, umetnička igra zahteva težak rad, znoj, nepoštedni napor; podjednako davanje i patnju „izvođača“, kao i sudar sa prazninom u obliku protivnika, odnosno publike. Francuski Le Monde navodi da se “kolektivni performans probija se iz senke, poput sekvenci iz starog filma, u duhovitoj zbrci hip-hopa i pesnica. Franc Šubert, Moris Ravel, Feliks Mendelson i Glen Miler: izbor i pedantan tajming muzike istovremeno ubrizgavaju dah romantizma i melanholije u scene koje lebde poput mehurića, svetlosnim godinama daleko od klišea krvave arene.”

Compagnie Kafig

7. i 8. april, 20h| Opera Madlenianum Hofeš Šehter je jedan od najzanimljivijih britanskih umetnika, podjednako priznat kao koreograf i kao kompozitor. Njegova plesna kompanija izazvala je pravu eksploziju na svetskoj plesnoj sceni, donoseći “ljute” komade, poput predstave “Politička majka”, koju je gledala i publika Beogradskog festivala igre. “Sunce” je njegov najnoviji komad, koji se bavi pojmom savršenstva, iz posebnog ugla. Savršenstvo postaje iskrivljeno i harmonija otvara put ka unutrašnjem prikazu antagonizma i nasilja u ovoj uznemirujućoj pozorišnoj predstavi. Britanski Telegraf navodi da je “Hofeš Šehter i dalje jedini kreator igre na svetu, dovoljno hrabar da stvara ovakve iznenađujuće predstave, pune nezaustavljuve energije i ludih ambicija.”

9. april, 20h| Sava Centar Dvojica najtraženijih evropskih koreografa, Aleksander Ekman i Johan Inger, u saradnji sa tradicionalno kvalitetnom i inovativnom kompanijom kakva je Balet Bazel, svoje veče su nazvali „Potpuna igra“, i zaista ponudili publici potpuno uživanje. “Oluja entuzijazma je ispratila premijeru Baleta Bazel. Poetičan, delikatan i osetljiv je Ingerov “Tempus Fugit”. Smešan, zabavan i teataralan je Ekmanov “Udruženi rad”. Oba komada izazivaju uraganski aplauz. © Basellandschaftliche Zeitung

The post 12. Beogradski festival igre appeared first on Wannabe Magazine.

New Moment galerija i Uniqua osiguranje predstavili su domaćoj javnosti izložbu osiguranje predstavili su domaćoj javnosti izložbu Jazz Anrija Matisa (Henri Matisse) koja je otvorena 4. decembra i traja će do 28. decembra 2014. godine.

Kao odličan crtač i poznavalac boje, Anri Matis je svojim slikama, skulpturama i grafikama obeležio prvu polovinu XX veka. Da bi na najbolji mogući način predstavio svoje radove, on kombinuje tekst sa grafikama i tako dobija ujednačen ritam smenjivanja strana teksta i ilustracija. Godine 1947. objavljena je njegova knjiga tekstova i grafika pod nazivom Jazz, a kao veoma važan deo knjige o džezu, tekst predstavlja kratke, rukom ispisane sentence o umetnosti, životu i umetnikovim razmišljanjima.

Na 20 tabli koje će biti predstavljene na izložbi Jazz Anrija Matisa umetnik daje predstave, Ikara, Vuka, Cirkuskih kočija, Srca, Kauboja, Plivača u bazenu, Lagune Gutača mačeva… Kao inspiraciju je iskoristio svoja sećanja iz detinjstva na cirkus, razne priče koje je slušao kao dečak ali i mnogobrojne mitove i legende. Jazz radovi su suštinski „muzikalni“, ritmični i „pokretni“ i prirodno se nadovezuju na Matisov prethodni slikarski opus. Interesantna kolekcija iz Jazz serije Anrija Matisa je vlasništvo kolekcionara iz Slovenije, Žive i Lazara Vujića.

“Izložbom Jazz Anrija Matisa, galerija New Moment završava svoju najuzbudljiviju umetničku sezonu do sada, Art Triler 2014. U toku godine, pored Anrija Matisa, publika je imala prilike da uživa i u postavci američkog Pop Art-a, erotskoj fotografiji, na čelu sa Helmut Newtonom, kao i u nizu izlo žbi domaćih autora koje su se organizovale tokom cele godine. Vrata galerije su otvorena svakog dana i za sve izložbe ulaz je besplatan, što predstavlja naš poklon čitavoj kultornoj sceni. Publika je to umela de ceni pa smo tako izračunali da je prosečna poseta galerije New Moment oko stotinak ljudi dnevno, što je čini verovatno najposećenijom galerijom u zemlji. U sledeću godinu galerija ulazi sa još većim ambicijama”, navodi Lazar Sakan, direktor galerije New Moment.

UNIQA osiguranje, zaslužna je za njeno predstavljanje beogradskoj publici, ali i osiguranje ove vredne kolekcije.

Ulaz na izložbu je besplatan, a svakog četvrtka u 17h se možete priključiti vođenim turama uz kustosa Sašu Janjića.

The post Otvorena izložba Jazz Anrija Matisa u Galeriji New Moment appeared first on Wannabe Magazine.

U četvrtak, 11.12.2014, u 18:00, u Kući kralja Petra Prvog, koncert će održati pijanistkinja Ksenija Ristić.

Na programu će biti izvedena dela ruskih kompozitora 20. veka (Šostakovič, Medtner, Kabalevski, Stravinski, Hačaturian, Ščedrin). Ulaz je slobodan za sve zainteresovane.

Ksenija Ristić je diplomirala na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, na odseku za klavir, u klasi profesora Dejana Sinadinovića. Osvojila je brojne nagrade  Nastupala je u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji, Austriji, Italiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Od velikog broja koncerata izdvajaju se nastupi u Londonu (Steinway hall, St. James’s Piccadilly church, u saradnji sa ILAMS asocijacijom), Beogradu (Zadužbina Ilije M. Kolarca, Sala Beogradske filharmonije, Pozorište “Madlenianum”, Atrijum Narodnog muzeja, Narodna biblioteka Srbije, Kulturni centar Beograda), Rimu (Museo “Crocetti”, Giardini della Filarmonica Romana). Osnivač je, umetnički direktor i pisac aranžmana tango kvarteta “Libercuatro” iz Beograda. Sa ansamblom “Libercuatro” nastupala je na festivalima: Internacionalni festival Ub, “Kostolačko leto”, “Mikser tango festival”, “Kalemegdanski sutoni”, “Zelenkovac” džez festival, “Nisville” džez festival, Internacionalni festival “ETNIKA” u Mariboru.

The post Koncert pijanistkinje Ksenije Ristić appeared first on Wannabe Magazine.

Neke kancelarije mogu biti monotone i ružne, ove koje vam predstavljamo danas svakako to nisu. Već na prvi pogled zaljubićete se u ove savršeno uređene kancelarije. Fascinantno je kako neke svetske kompanije imaju kreativnosti da svojim zaposlenim pruže prostor za rad u kome zaista mogu i uživati i raditi. Već smo vam predstavili Google kancelarije širom sveta i MTV kancelarije. Mi smo izdvojili sedam novih i najoriginalnijih. Uživajte u njima!

Selgas Cano

Arhitektonska firma “Selgas Cano” se može pohvaliti kako sjajnim angažmanima tako i sjajno uređenom kancelarijom. A šta drugo očekivati od majstora svog zanata? Smeštena u prirodno okruženje, dovoljno prostrana i sveta, opčinjava na prvi pogled.

Inventionland Design Factory

Zamislite da radite na brodu? Ali posao za kompjuterom! Inventionland Design Factory tim zaista uživa u svom poslu. Šareno okruženje i brčkanje u pauzama – šta više čovek da poželi!

Airbnb

Kancelarije firme Airbnb su na najbolji mogući način iskoristile prostranost i belo okruženje. Šarenim detaljima i upečatljivim komadima su oplemenili svoje radno okruženje. Voleli bismo da se na jedan dan preselimo ovde.

Nokia

U kompaniji Nokia svaka kancelarija ima svoju boju! Minimalistički nameštaj, prostrane sobe, sto za bilijar i ušuškana mesta na koja možete da se izolujete – sve što jedna moderna kancelarija može da ima.

Facebook

Od Facebook-a ništa manje nismo ni očekivali! veliki prostor, prirodno okruženje, osunčane kancelarije, zanimljiva umetnička dela u enterijeru…

Koja kancelarija je vaš favorit?

Jovana Katić  

The post Top 5: Najoriginalnije kancelarije na svetu appeared first on Wannabe Magazine.

Na prvi pogled njena dela izgledaju kao savršeno urađene fotografije glečera, mirnog i uzburkanog mora. Međutim, ova dela su sve samo ne fotografije. Ona predstavljaju slike naslikane prstima!

Reč je o delima američke umetnice Zarije Forman, koja umesto četkice za slikanje koristi prste. U pitanju je veoma specifičan način slikanja koji umetniku dozvoljava da svakoga dana otkriva nove mogućnosti i tehnike.

Zarija Forman je inspiraciju za svoja dela pronašla još kao devojčica, dok je sa svojim roditeljima putovala širom sveta, a osnovno obrazovanje je stekla na koledžu Skidmor. Od tada je svoja dela izlagala u brojnim galerijama, kako u Americi, tako i širom sveta.

Zarija često zauzme ceo zid u svom ateljeu kako bi stvorila potpuno realistične slike. Ona je, osim toga, borac za zaštitnu životne sredine, pa svojim radovima nastoji da skrene pažnju ljudi na probleme globalnog zagrevanja koji su sve očigledniji, a koji se uglavnom ignorišu. Stoga se na njenim slikama mogu naći predeli koji oduzimaju dah, kao što su oluje u pustinji, monsunske kiše u južnoj Indiji, polarna svetlost na Grenlandu, kao i promene u prirodi koje su karakteristične za svako godišnje doba.

Pogledajte fenomenalne i potpuno nestvarne slike umetnice Zarije Forman, urađene prstima.

Pogledajte još i:

Mehurići od pene kao zimska umetnost

Urbana umetnost koja ulepšava svet

Umetnička dela Dejva Vajta inspirisana divljinom

Izvor fotografija: boredpanda.com

Jasna Đorđević

The post Umetnost slikana prstima appeared first on Wannabe Magazine.

“Majdanov novogodišnji umetnički bazar” održaće se u nedelju 21. decembra od 12 do 20 časova, u kući Kralja Petra Prvog. Ova manifestacija je prodajnog karaktera i ima za cilj da promoviše mlade umetnike, a sugrađanima obezbedi kupovinu originalnih i atraktivnih umetnina po povoljnim cenama.

Bazar ima i humanitarni karakter, a ulaz je slobodan. Jedan od učesnika je i Međugeneracijski centar GO Savski Venac, koji će pored prodaje umetničkih predmeta organizovati i tri besplatne radionice. Posetioci će moći da nauče kako da naprave novogodišnje čestitke u tehnici akvarela, kao i da posete slikarsku i radionicu fotografije.

Od 18 časova koncert će održati učenici muzičke škole “Josip Slavenski” koji će izvoditi evergrin i kompozicije popularne muzike.

The post Majdanov novogodišnji bazar appeared first on Wannabe Magazine.

U subotu 27. decembra u galeriji “Hexalab” će biti predstavljena jedna zanimljiva knjiga autora Branislava Kovača, u izdanju “Dobre knjige“.

Pod naslovom „33 x Kako postati slikar“ kroz priče o trideset tri eminentna slikara različitih profila i generacijskih raspona, ona predstavlja svojevrstan omaž savremenoj likovnoj umetnosti. Pored biografija, izdanje obiluje anegdotama iz života umetnika, kao i reprodukcijama, koje sublimiraju njihov rad i pružaju dragocene podatke o duboko intimnim emocijama, estetskim i moralnim nazorima svakog slikara ponaosob.

Promociju će upotpuniti i svečano otvaranje grupne izložbe slika likovnih umetnika zastupljenih u knjizi, čiju je postavku priredio istoričar umetnosti Nikola Kusovac. Izložba će trajati do 20. januara 2015.

Na otvaranju izložbe i promociji knjige prisustvovaće gotovo svi slikari koji su pomenuti u knjizi, a govoriće o tome kako su počeli da se bave slikarstvom.

The post Promocija knjige “33 x Kako postati slikar” appeared first on Wannabe Magazine.